Confesiones - Ispovesti

Original ove web novele mozete naci na
http://foro.univision.com/univision/board/message?board.id=anahiyalfonsoherrera&message.id=1617557&view=by_date_descending&page=509

Napisao je clan "deanii" sto znaci od ani ali ne zna se da li je ona ili ne.

Prevodile su :

dolceanny
AndjiAnny
Strawberry Queen
_________________

LOVE is in air...Feel it...

Confesiones - Ispovesti

Uvek sam mislila, ili jos bolje, uvek sam verovala da ga nikada necu izgubiti, mislim da mi je tu sigurnost davao nacin na koji sam ga upoznala, ali to nije sprecilo da nase prijateljstvo, neznost i ostalo raste. Znam da se cini da moje reci nemaju smisla, ali na kraju, one su samo odraz mojih misli, i tako se i osecam, praznom....
¿Sta uciniti kada jedan deo tebe zna i oseca da postoji jos stvari zbog kojih i dalje treba nastiviti ici dalje, dok drugi jedino sto oseca je potreba da se sakrije i place, place, place???
Mislim da sam tek pocela da prezivljavam sok koji sam dozivela. Kada mi je
saopstio tu vest, mislila sam da se radi o sali, jednoj od onih koje pravi kada mu je dosadno.
"Any moram da ti kazem nesto"

Upravo sam se setila kako je lepo izgledao tog dana. Uvek mi se svidjao kada se obuce u crno. To ga cini jos vise sexy, ne zelim da kazem da on ne izgleda uvek atraktivno, jer to ne bi bila istina.
Ali posle toliko casova provedenih misleci na njega, i placuci za njim, postoje trenutci kada ti se detalji izbrisu, zaborave, pogotovo ti, najmanji, poput toga da su njegove oci tog dana imale prelepo maslinasto zelenu boju u kombinaciji sa tom kosuljom do pola raskopcanom i crnom, kojih se sada jedva secam.

"Poncho stvarno ti nista necu poverovati, ponovo si mi po milioniti put sakrio narukvice, i ja uvek nasednem na tvoju igru, ali ovaj put necu, kad se umoris vratices ih na njihovo mesto!"

Ne mogu da poverujem koliko sam bila glupa i nisam zakljucila da me priprema kako bi mi rekao nesto, da sam znala otisla bih odatle, a ja sam ostala tamo ukocena gledajuci ga u oci govorila gomilu gluposti, koje me navodno nerviraju i koje mi smetaju, kao sto su naprimer njegove tipicne igre da mi sakriva stvari, a sada je to ono sto mi mozda najvise nedostaje....

¿Da li je pomislio da sam glupa? Ili je mozda osetio sazaljenje?? Ne verujem da sam se presla u mojim osecanjima, znam da mu je stalo do mene, dosta mi je dokazao ranije.

"Any ne salim se. Zelim da ti kazem nesto, zelim da to saznas od mene!"

Ouch! Ni ovo nisam mogla da previdim.... Videla sam da to nije sala, ali ¿zasto je morao da bude tako ozbiljan? Sada pocinjem da se prisecam svega mnogo jasnije, da je u pitanju bila dobra vest, on ne bi imao taj izraz lica koji je odavao to da je zabrinut, zar ne??

"Ajde bre, pocinjes da me plasis, ¿sta se desava?"

Svo to vreme nisam se pomerala, jos uvek stavljajuci narukvice, mada sam ga svo vreme gledala u oci, posle sam potrazila cesalj kako bi ocesljala kosu, i ponovo pogled vratila na njegove prokleto lepe oci. Cim sam videla da je pognuo glavu, znala sam, dobro bio je to kao neki predosecaj u stomaku, koji mi je nagovestavao da ce se najednom veliki teret srusiti na mene.

"Klaudija je moja devojka"
_________________

LOVE is in air...Feel it...

To je bila kao scena iz filma, sa zvucnim efektima poput eha... Klaudija....Klaudija.... udija.... U takvim trenutcima vid ti se zamagli, ne osecas nista, ne cujes nista, osecaj je poput velike tisine i sve se desava kao usporen snimak, a istovremeno znas da moras da kazes, da odgovoris nesto, jer te te oci gledaju i cekaju tvoju reakciju. Ovako dramaticno kao sto citas, tako sam se osecala. Ono u cega ni malo ne sumnjam jeste da sam prava glumica i iskoristila sam sav svoj talenat i sposobnosti koje imam da sakrijem moja osecanja, sto sam ocigledno i ucinila...

"Stvarno? Opaaa.... Stvarno strava bre! Pa.... cestitam!"

Koja glupaca, mozda bi mi najbolje bilo da sam pocela da placem, sto mi ne bi bilo tesko, s obzirom na ono sto sam osecala, ili mozda da sam mu prisla i poljubila ga kao sto ga nikad niko nije poljubio, nije zbog umisljanja, ali ono u cemu me Poncho nikad nije odbio bili su poljubci.

"Any ne zezaj, ne znas koliko se lakse osecam kad vidim kako si to primila, mislio sam da ces da odreagujes drugacije"

Sta? Sad se oseca lakse sto mu nisam udarila samarcinu?? Sa odgovorom koji mi je dao, jedino je to i zasluzio....
Izasla sam placuci odatle.
_________________

LOVE is in air...Feel it...

Joj sta sam sve osecala pobogu, bilo je to suvise tesko za mene, to sto sam mu morala reci, iako sam unutar sebe umirala. Na poslednjem koncertu, na posednjem poljubcu, izasla sam trceci, nisam mogla vise da podnesem da bude blizu mene, bolelo me je, zelela sam da ga osamarim jer je dopustio da ovoliko patim, ali u isto vreme u mislima nisam zelela da se rastavim od njegovih usta.

"Any, cekaj ne idi jos, danima mi se ne obracas, da te nevidjam na sceni ne bi znao nista o tebi... Sta ti se desava?"

Muskarci su stvarno priglupi, jel on stvarno ne zna da umirem za njim??? Jel ne zna da me je prakticno ubio jer se zabavlja sa njom? Nisam vise zelela da mi se obraca, samo bi pogorsao stvari, dovoljno mi je samo da mi izgovori ime, kako bi pocela da placem kao kisa.

"Poncho stvarno pusti me, znas to vrlo dobro sta mi se desava, znas savrseno dobro sta osecam prema tebi, ne zelim da se ti osecas krivim, veruj mi da zelim da budes srecan, zato bolje stvari ostavi ovakvim kakve jesu."

Necu se okrenuti da vidim. Necu se okrenuti da vidim. Ne Anahi, nemoj da gledas to zabrinuto lice. Nastavi da slazes svoju odecu. Koncentrisi se na rajfeslus kofera. Ne osecas njegovu ruku na tvom ramenu. Ne osecas kako ti vadi kosu koja je ostala u vartnom izrezu majce. Prokletstvo, izvadi ruku molim teee....

"Vidis da places, ne podnosim kad places, molim te ne budi ljuta na mene, zelim da podelim ovaj deo svog zivota sa tobom, ti znas da ces uvek imati posebno mesto u meni, a sada mi treba i zelim ovo... razumes me????"

Aj, kad sam do sada uspevala da zadrzim svoje dostojanstvo, mogla sam reci da sam ne povredjena, ali najednom iz nicega rodilo se moje drugo -JA- nezrelo koje ne radi nista drugo osim sto preti da upropasti sve.

"Ahh, sad mi uvlacis pricu o tome da sam ja svakakva? Naravo da te razumem!!! Ali izgleda mi da si ti zaboravio na sve sto nas okruzuje! Kako zamisljas da sad funkcionisu "Anahi i Poncho iz RBD-a"? A Traumadas? Zar ti nista ne znace? A Pedro? Sta je Pedro rekao na sve to???

U tom momentu za mene postojali pravi razlozi i koji su dovoljno govorili koliko je losa cinjenica da se Poncho usudio da ima devojku, koja ocigledno nisam bila ja, ali verujem da njemu ta cinjenica nije izgledala toliko lose.

"Anahi pobogu jel ti cujes sebe!!! Imam puno pravo da budem sa kim ja zelim i u to nemoj da mesas fanove. Ti sama moras da odlucis zelis li biti deo ovoga sto sam ja zeleo da podelim sa tobom!"

I posle toga je otisao, ostavio me je tu. Ahh.... Ali naravno da bih ga ranije sustigla vicuci mu da ga mrzim, stvarno je strasno kada u nekoj svadji nije poslednja tvoja rec.

Te noci morala sam da preskocim sve sate plakanja, jer sam morala da budem na mojoj rodjendanskoj zurci, bilo je mnogo ljudi, ukljucijuci i Poncha, narvno bez devojke. Kao sto rekoh ranije, nije glup.
_________________

LOVE is in air...Feel it...

Lagala bih ukoliko bih rekla da nisam znala nista o Klaudiji, naravno da sam znala da se ona i Poncho poznaju, naravno da sam primetila sva njihova telefoniranja, ili njegove ceste izlaske sa njom, ali nikada nisam mislila da je to bilo sta ozbiljno, na kraju krajeva nije prvi put da Poncho ima prijateljicu, nije bilo razloga da se brinem, niti da mu prebacujem, jer sam jednino ja bila kriva sto nas dvoje nismo zajedno. Tako kako je on trpeo moje koketovanje sa mojim prijateljima, ja sam morala da trpim njegova, to je bio kao tajni ugovor koji smo imali, to je vec preraslo u ritam i nacin zivota na koji smo oboje bili naviknuti. Na kraju krajeva uvek bismo zavrsavali zajedno, sada vec mogu reci da je to bilo iz ljubavi, nema ni najmanje sumnje, ali moram da poreknem da nas mnogo puta da potrazimo jedno drugo, motivisala potreba ukombinovana sa privlacnoscu koju smo osecali jedno prema drugom.

Kako sam lep rodjendanski poklon dobila! Ljubav mog zivota mi je saopstila vest da se vucara sa drugom, dobro ne bas tim recima, ali dodje na isto, sa drugom je, ljubi drugu, uziva sa drugom.... Srecan rodjendan Any!....

Sve mi je islo lose, tokom cele sezone serije nisam imala skoro nijedno zblizavanje sa Ponchovim likom, i taman na kraju, skoro sve se radilo o nama, to su bili najgori dani snimanja, vise nisam znala da li je to sto govorim pred kamerama stvarnost ili gluma. Bili su to sati plakanja ispred i iza kamera, i za kraj dosao je deo kada priznajem moju ljubav i strasno se ljubimo.

Posle vesti koje mi je saopstio o Klaudiji pokusala sam da tih par dana ne budem u nikakvom kontaktu sa njim, sprecavala sam svaki kontakt, a ni on se nije puno trudio da mi se priblizi, znao je da sam na granici eksplozije, nije toliko glup. Ali uprkos bilo kakvim problemima koje smo medjusobom mogli da imamo, sati koje smo provodili snimajuci bili su tako lepi, prosto magicni, uvek je bilo tako, scena prestaje da bude scena, gubi svoj ambijent i sve sto je okruzuje, tu smo samo on i ja, to je hemija, to je veza, to ne mogu da opisem i objasnim, samo i oseca i to je to.
_________________

LOVE is in air...Feel it...

Uvek sam bila sanjalica, ponekad su vecina mojih snova ludosti, ali na kraju krajeva, to su moje ludosti, i ako ukoliko nesto moze da ucini moje snove jos vise savrsenim, to je onda more. Nema magicnijeg mesta od plaze, kad sam tamo, opustam se, osecam se povezana sama sa sobom, razmisljam, zamisljam, sanjam..... Naravno sve to radim kad sam sama. Ali vise ne. Provodim dane odmora sa mojom porodicom, na mestu koje mi se najvise svidja, ali ne mogu da uzivam, i to je ono sto mi najvise smeta, jer se jedini razlog iz kog ne mogu uzivati, zove Poncho, i zato ga najvise mrzim, jer mi oduzima to zadovoljstvo.

Koja nepravda, mislila sam da cu se, ukoliko se udaljim par dana, smiriti, da cu videti stvari iz druge perspektive, ne znam, mozda da necu videti Poncha kao muskarca i da cu ga videti samo kao prijatelja. Ali koga ja zavaravam, to je nemoguce! Ne mogu da odvojim Poncha na delove, volim ga kao takvog.... kao muskarca, kao prijatelja, kao celinu. Ali isto tako nemogu da podelim ono sto osecam, iskreno mogu da kazem da ga zelim videti srecnog, ali ne mogu da prestanem da osecam da ga zelim videti srecnog ali samnom.

Jos uvek ne mogu da poverujem da sam ga izgubila, kako sam samo bila glupa. Ne znam sta me je navelo da mislim da ce on ziveti zauvek cekajuci da ja odlucim da formalizujemo nasu vezu, mozda me je umirivalo to sto prakticno nemamo slobodnog vremena ¿Kada je on nasao devojku, kada zbog RBD-a skoro da nemamo vremena za bilo sta drugo?

Ali takodje imam razloge doista opravdavajuce zato nisam pristala da mu budem devojka, dobro jedan razlog, vernost. Prokleta vrednost prema Dulce, mada sam se takodje plasila reakcije i celog kolektiva. Vec sam zamisljala sta bi sve govorili o meni, i sta bih ja, milila i pricala o tako necemu da sam na njihovim mestima.

Poncho mi se poceo svidjati kad je vec isao sa Dulce, ali bio je samo to, partner iz tevenovele, novajlija u svemu tome, ali os prvog trenutka smo se povezali. I uvek je postojala ta privlacnost, ali skrivena, nije bilo druge osim da se pravim luda kada osetim leptirice u stomaku, leptirice prema momku moje drugarice.Bilo je stasno, ali sam onda imala i druge simpatije za nekim, koje su mi pomagale da zaboravim bar malo na Poncha.
_________________

LOVE is in air...Feel it...

I dosla je serija REBELDE i dosao je moj partner iz serije.... on. Izgledala bih kao lazov, ako bih rekla da me nije uzbudilo kad sam saznala da je on Miguel od moje Mie, to sam videla kao priliku, posto ga nisam mogla imati u stvarno zivotu, i ahh... odlucila sam da uzvam u glumi. ¿Losa drugarica? Ne znam, mozda su to misli koje bi mala losa drugarica, ali vidi, reci ti svom srcu i svojim hormonima da prestanu da osecaju to! Ekstra je, uospte nije tako lako, i jos manje kada znas da nisi ravnodusna prema tom nekom.

Pre Rebelde, nikada se nista nije desilo medju nama, koketovanje je postojalo, necu da lazem, postojali su i pokusaji da se poljubimo, ali na dobijala bih vernost i strah da ne upropastim sve. Kunem se da sam, posle naseg prvog poljubca na sceni, osecala zelju, i gotovo da mi se to moglo i dalje svidjati, ali smo doziveli toliko iznenadjenja!! Niko me nije obavestio o zmaricima koje sam osecala kad je dotakao moje usne, ili snazno kucanje koje je treslo moje srce, ili misli koje su zelele da svi kamerografo, direktori i sama Dulce nestanu odatle. Losa drugarica, znam da sam losa drugarica, ali kako lep poljubac, i ne samo to, kako je neverovatno bilo deliti scenu sa njim, volela sam magiju, tenziju i poveznanost koju smo imali, sve je bilo prirodno, i to obostrano poverenje sa satima provedenih naporno snimajuci ispred kamera, doprinelo je gradjenju projateljstva. Pocela sam da mislim na Ponchovu i Dulcinu vezu,
oboje sam ih volela i zbog toga drzala sam se po strani, iako mi se on jako svidjao i pokusavala sam da njih dvoje nista ne primete, zbog njihovog dobra kao i zbog dobra citave grupe.

I tako, dok su oni sredjivali svoje zivote, ja nisam cak ni primetila da sam se zaljubila u drugu osobu. Kristofer je zauzimao Ponchovo mesto, i uprkos tome sto su me obojica uvek tretirali kao princezu, Kris koji je uvek bio miran, davao mi je mir, stabilnost, u meni je izazivao neznost, sa njim, devojcica u meni dolazila je do izrazaja, dok sa druge strane, Poncho me je cinio da se osecam sexy, koketnom, zrelijom, sa njim bile su druge teme, druge igre, drugacije razumevanje.

Mi smo profesionalni glumci i zbog toga moramo nauciti da po strani ostavimo ljubomoru koju mozemo osetiti zbog uloge koju ima nas partner, ne mislim ko dobije bolju ulogu, ili ko peva vise strofa u pesmi. Pricam o ljubomori koju osetis kada tvoj decko ljubi i mazi drugu na ekranu, i ta druga je tvoja najbolja prijateljica i zato se osecas lose, ali kako to da sprecis lada u isto vreme umeres od zelje da te decko tvoje najbolje drugarice ljubi i miluje tebe umesto nje? Ponovo se vracam, znam, ali to se desava, bio je to ocajan sukob osecanja. Ovde su svi bili sa svakim. Nije bilo druge.

Posle dosta meseci provedenih ovako, dosao je mir, aj kako sam tad uzivala, vise nije bilo momaka i devojaka izmedju, tenzije izmedju bivsih parova su se smanjivale i prijateljstva sa drugim osobama su se izgradjivala. Kako sto neko rece, nije bilo nicega, dobro skoro nicega, sto bi me sprecavalo da budem sve bliza i bliza sa Ponchom.

Kako je smesto sto sad, najvise zelim da budem daleko, ali kilometrima daleko od njega. A on? ¿Da li razmislja o meni???
_________________

LOVE is in air...Feel it...

nastavicu sutra....
_________________

LOVE is in air...Feel it...

jao Bonnie ajde nastawi hocu da odstampam da citam sutra kada budem putowala
_________________
YO SOY UNA REBELDE CHICA Y YO QUIERO CHRISTOPHER UCKERMANN!!!

ewo samo za tebe !! eheh

Vise ogorcena i osetljivija nisam mogla biti, vracajuci se sa odmora, nimalo odmorena i bez zelje da udjem u avion, jedino sto me je moglo malo razveseliti i uciniti da se osecam bolje bila je misao da cu biti blizu hiljadama fanova. Ali pre nego sto sam otisla iz zemlje, morala sam da prezivim jos nesto, da vidim Poncha i Klaudiju zajedno.

Da sam se ja pitala, nikada ne bi otisla u to pozoriste, ali volim Kristijana i morala sam ga videti na sceni, bilo je to njegovo vece. Trebalo je da pocne za par sati, mislila sam: "Naravno da cu uspeti, sve sto trebam da uradim je da sednem sto dalje od njih, kocentrisem se na scenu, cestitam mom bratu i izgubim se odatle sto pre to bolje. Prosto je."

Ali, koliko sam pogresila! Bilo je gore od najgoreg! Pozoriste je bilo puno fanova i novinara, morala sam da nabacim moj najlepsi osmeh. Nisam prestajala da pogledom trazim Poncha, bilo je vec skoro nedelja dana da nista nisam znala o njemu, to je bilo isuvise, a pogotovo kad sam naviknuta da ga gledam 24h dnevno. Umirala sam od zelje da mu cujem glas, da mi kaze da je sve to bila greska i da vise nije sa njom. Jadna sanjalica.

Dok je trajala predstava, videla sam ga. Drzao je svoju ruku na Klaudijinoj nozi, to je bilo dovoljno da skupim hrabrost, bilo je kao KLIK, najednom sam prestala da ga mrzim. Ni na sceni nisam zelela da mi bude blizu, izgarala sam od zelje za njim.
Neko je pokusao da me zagrli, okrenula sam se da vidim ko. On se priblizio moj mrznji, tiho mi je rekao reci koje od kojih su me podilazili zmarci.

"Nedostajala si mi Any"

¿Kako se usudio da mi se priblizi ili da mi se obrati pred njom? Nisam mogla da zaboravim da je ona tu, da sedi medju publikom, njeno priststvo cinilo me je da se osetim savesno, sto je me jos vise teralo da odbacim Poncha. Uostalom, sta je nameravao govoreci mi to? Mislio je da ce posle tih par dana, koliko se nismo videli, stvari ponovo biti iste? Nista nije bilo kao pre, morao je da se kao i ja suoci sa tom situacijom. Morao je da razume da je izgubio svako pravo na mene. Nema vise koketovanja, ni utega, ni udovoljavanja nocima. Imao je sada drugu za to, umesto mene. ¿A i onda sta smo bili mi?

¿Jel moguce prestati biti prijatelj, kako bi bio prijatelj sa pravima, i onda prestati biti prijatelj sa pravima, i biti prijatelj bez prava? Kakva neprijatna situacija, osecala se tenzija u grupi. Niko nije znao sta da kaze, niti ciju stranu da zauzme. Sati prilikom leta za Rumuniju, ucinili su da ponovo osetim postovanje prema Ponchu, nisam ga vise mrzela kao prosle noci, ali me je morila ogromna tuga. Cim ga vidim ili cujem mogla bih da placem, bio je tako blizu mene, a osecala sam ga tako dalekim. On nista vise nije govorio, nije znao kako da se ponasa prema meni. Poncho je ponosan, on me nikako ne bi molio posle toliko odbacivanja, ponasao se veoma udaljeno, nervozno, mislim da se osecao krivim.

Imali smo prezentaciju u jednom TV programu gde sam iskoristila priliku da se opustim malo, i da uz put dobacim poneku indirektnu rec, koja je ustvari koja je bila direktna. Sve je to bilo krivica pricljivosti, koje nije bilo ovih dana, ili sam se mozda osetila toliko blizu nasim fanovima, da sam zadala nizak udarac, pitala sam o LAS TRAUMADAS. Znala sam da ce tim pitanjem, on tacno znati sta sam htela da kazem. ¿Sta smo sada? ¿Sta ce se desiti sa svim?

I skapirao je poruku. Prvo sto je uradio bilo je to sto je rekao Pedru da "lazni" parovi moraju da zavrse sa svojim postojanjem. Ljudi su, kao, poceli preozbiljno da shvataju stvari, sto je lose uticalo na nas privatan zivot. Mrzela sam ga. ¿To je bio njegov odgovor? ¿Teracemo kontru fanovima? Savrseno, radicemo ono sto on kaze. Prvi korak.... Nema vise poljubaca na koncertima.
Ali nesto mora biti jasno. To nije bila moja krivica!
_________________

LOVE is in air...Feel it...